Poslovanje i osnivanje
Preduzetnik ili DOO:
Šta izabrati pri otvaranju firme u Srbiji
Preduzetnik ili DOO jedna je od prvih važnih dilema pri otvaranju firme u Srbiji.
Izbor pravne forme utiče na odgovornost za poslovne obaveze, način oporezivanja, administraciju, raspolaganje novcem i mogućnosti za budući razvoj poslovanja.
Zato odluku ne bi trebalo donositi samo prema tome koja opcija u ovom trenutku deluje poreski najpovoljnije. Potrebno je sagledati kako će posao zaista izgledati: čime ćete se baviti, koliki prihod i troškove očekujete, da li poslujete sami ili sa partnerima, kakve rizike preuzimate i kako planirate da razvijate posao.
Kratak odgovor: preduzetnik ili DOO?
Važno: Ne postoji odgovor koji je najbolji za svakoga. Poreski režim, očekivani promet, struktura troškova, način angažovanja i poslovni rizik treba posmatrati zajedno.
Preduzetnik ili DOO – koja je razlika?
Preduzetnik je fizičko lice koje obavlja registrovanu delatnost.
Jedna od najvažnijih praktičnih posledica jeste da preduzetnik za obaveze nastale u vezi sa poslovanjem odgovara svojom imovinom.
DOO je posebno pravno lice. Članovi društva, po pravilu, ne odgovaraju svojom ličnom imovinom za obaveze društva, osim u slučajevima koje zakon posebno predviđa. Zbog toga pitanje odgovornosti kod pojedinih poslova može biti važnije od same razlike u poreskom opterećenju.
Preduzetnik i DOO – osnovno poređenje
| Pitanje | Preduzetnik | DOO |
|---|---|---|
| Status | Fizičko lice koje obavlja delatnost | Posebno pravno lice |
| Odgovornost | Preduzetnik odgovara svojom imovinom | Članovi po pravilu ne odgovaraju ličnom imovinom za obaveze društva |
| Vlasništvo | Jedan preduzetnik | Jedan ili više članova |
| Oporezivanje | Paušal ili oporeziva dobit, uz mogućnost lične zarade | Porez na dobit društva i odgovarajući poreski tretman isplate vlasniku |
| Administracija | U pravilu jednostavnija | Složenija |
| Raspolaganje sredstvima | Fleksibilnije, uz poštovanje poreskih i drugih pravila | Novac društva je odvojen od ličnog novca vlasnika |
| Uvođenje partnera / investitora | Nema vlasničkih udela | Moguće kroz vlasničke udele |
| Prestanak poslovanja | U pravilu jednostavniji | Može zahtevati postupak likvidacije ili drugi odgovarajući postupak |
Paušalac, knjigaš ili DOO
– kako se razlikuju poreski režimi?
Važno je prvo razdvojiti dva pojma koja se često mešaju.
Paušalac nije posebna pravna forma. Paušalac je preduzetnik kojem je odobreno da porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđeni prihod.
Preduzetnik može poslovati u različitim poreskim režimima.
⟶ Preduzetnik paušalac
Ako ispunjava propisane uslove, preduzetniku može biti odobreno paušalno oporezivanje.
Ovaj režim često odgovara manjim uslužnim poslovima zbog jednostavnije administracije i unapred utvrđenih mesečnih poreskih obaveza.
Međutim, paušal nije dostupan za sve delatnosti niti za svakog preduzetnika.
Između ostalog, pravo na paušalno oporezivanje ne može se priznati ako je ukupan promet u prethodnoj godini veći od 6.000.000 dinara, ako je preduzetnik evidentiran kao obveznik PDV-a ili ako postoje drugi zakonski razlozi koji isključuju paušalno oporezivanje.
⟶ Preduzetnik koji vodi poslovne knjige
Preduzetnik može porez plaćati na ostvarenu oporezivu dobit.
U tom slučaju stvarni prihodi i poreski priznati rashodi utiču na visinu poreske obaveze, pa ovakav model može biti primereniji poslovima sa značajnijim troškovima.
Preduzetnik koji vodi knjige može se, pod propisanim uslovima, opredeliti i za isplatu lične zarade.
Zbog toga se poresko opterećenje preduzetnika ne može realno proceniti samo na osnovu očekivanog prihoda.
⟶ DOO
DOO vodi poslovne knjige, sastavlja finansijske izveštaje i plaća porez na ostvarenu dobit.
Važna praktična razlika jeste što novac na računu DOO nije lični novac njegovog vlasnika. Isplate vlasniku moraju imati odgovarajući pravni i poreski osnov, na primer kroz zaradu, određene naknade, zajam pod odgovarajućim uslovima ili raspodelu dobiti.
Ovo je jedna od razlika koju budući vlasnici često zanemare kada porede preduzetnika i DOO samo kroz visinu mesečnih poreza.
Kada je preduzetnik često praktičniji izbor?
Preduzetnik može biti logičan izbor kada:
- posao pokreće jedna osoba;
- poslovni rizik nije veliki;
- administracija je relativno jednostavna;
- nema potrebe za više vlasnika;
- očekivani promet i način poslovanja odgovaraju poreskom režimu preduzetnika;
- vlasniku je važna jednostavnija organizacija poslovanja.
Ipak, čak i kod malog poslovanja potrebno je proveriti vrstu delatnosti, očekivani promet, odnos sa klijentima i druge okolnosti pre donošenja odluke.
Kada DOO može biti bolji izbor?
DOO se češće razmatra kada:
- postoji više vlasnika;
- posao nosi veći finansijski ili ugovorni rizik;
- planirano je zapošljavanje većeg broja ljudi;
- očekuje se značajan rast;
- potrebna je jasna podela vlasničkih udela;
- planiraju se investitori;
- poslovni partneri ili grupa zahtevaju korporativnu strukturu;
- važno je jasnije odvojiti poslovnu od lične imovine.
DOO ne mora automatski biti „bolji“ od preduzetnika, ali kod složenijih poslovnih modela često pruža prikladniju strukturu za dalji razvoj.
PDV nije isto što i izbor pravne forme
Ulazak u sistem PDV-a predstavlja posebno pitanje.
Obaveza evidentiranja za PDV, po pravilu, nastaje kada ukupan promet u prethodnih 12 meseci pređe ovaj iznos.
Pod propisanim uslovima moguće je i dobrovoljno evidentiranje za PDV pre dostizanja ovog praga.
Tri pitanja koja treba razlikovati
Važno: To su tri odvojena pitanja.
Preduzetnik koji vodi poslovne knjige može biti PDV obveznik. Sa druge strane, ni samo osnivanje DOO ne znači automatski da društvo mora biti evidentirano za PDV.
⟶ Kako izabrati šifru delatnosti pri registraciji firme?
Prilikom registracije bira se pretežna delatnost poslovnog subjekta. Ovaj izbor ne bi trebalo posmatrati samo kao tehničko popunjavanje APR prijave.
Šifra delatnosti može biti značajna za:
- mogućnost paušalnog oporezivanja;
- posebne dozvole, licence ili saglasnosti;
- obavezu fiskalizacije;
- pojedine poreske i regulatorne obaveze;
- način na koji je delatnost opisana u poslovnom imenu preduzetnika.
Zato šifru delatnosti ne treba birati samo prema nazivu koji najviše „liči“ na planirani posao. Potrebno je sagledati šta će poslovni subjekt stvarno raditi i koja aktivnost predstavlja njegovu pretežnu delatnost.
Registracija jedne pretežne delatnosti, po pravilu, ne znači da poslovni subjekt sme da obavlja samo nju. Mogu se obavljati i druge zakonom dozvoljene aktivnosti, osim kada poseban propis zahteva da određena delatnost bude jedina ili pretežna, zahteva posebnu dozvolu ili propisuje drugo ograničenje.
⟶ Kada treba proveriti test samostalnosti?
Kod odluke da se posao obavlja kao preduzetnik važno je razmotriti i test samostalnosti.
Njegova svrha je da utvrdi da li preduzetnik zaista posluje samostalno ili je odnos sa određenim nalogodavcem po svojim karakteristikama bliži radnom odnosu.
Test se sastoji od devet kriterijuma. Ako je ispunjeno najmanje pet kriterijuma u odnosu na konkretnog nalogodavca ili sa njim povezano lice, prihod može imati drugačiji poreski tretman.
Zato je test samostalnosti posebno važan kod preduzetnika koji:
- dominantno rade za jednog klijenta;
- posluju prema pravilima i radnom vremenu koje određuje klijent;
- koriste klijentovu opremu ili prostor;
- imaju dugotrajan odnos koji po svojim karakteristikama podseća na zaposlenje.
Test samostalnosti nije razlog da se preduzetnička forma unapred odbaci, ali jeste pitanje koje treba proveriti pre nego što se poslovni model uspostavi.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja poreski savet za konkretnu transakciju ili poreskog obveznika.
Šta treba proveriti pre otvaranja firme?
Pre nego što se donese konačna odluka između preduzetnika i DOO, korisno je napraviti makar osnovnu projekciju poslovanja.
Treba razmotriti:
Tek kada se ova pitanja sagledaju zajedno, poređenje preduzetnika i DOO dobija pravi smisao.
Najjeftinija opcija nije uvek najbolja
Porezi jesu važni, ali ne bi trebalo da budu jedini kriterijum pri izboru pravne forme.
Model koji je optimalan za konsultanta koji radi sam i ima nekoliko klijenata ne mora biti odgovarajući za kompaniju koja zapošljava ljude, sklapa velike ugovore, ima više vlasnika ili preuzima značajan poslovni rizik.
Isto tako, pravna forma izabrana na početku ne mora zauvek ostati najbolja.
Kako posao raste, menjaju se promet, troškovi, zaposleni, rizici i planovi vlasnika. Zbog toga poslovnu i poresku strukturu ima smisla ponovo analizirati kada se okolnosti značajnije promene.
Registracija firme je samo početak
Nakon izbora pravne forme i registracije potrebno je pravilno postaviti računovodstvo, poreski režim, eventualnu PDV registraciju, poslovni račun, prijave zaposlenih i druge procese koji zavise od konkretnog poslovanja.
Zato je najbolje da se računovodstvene i poreske posledice odluke sagledaju pre registracije, a ne tek nakon što posao počne.
FAQ – Najčešće postavljena pitanja
Da li je paušalac isto što i preduzetnik?
Paušalac je preduzetnik kojem je odobren paušalni način oporezivanja. Dakle, paušalac nije posebna pravna forma, već jedan od poreskih režima u kojima preduzetnik može poslovati.
Da li preduzetnik može biti u sistemu PDV-a?
Da. Preduzetnik koji vodi poslovne knjige može biti evidentiran kao PDV obveznik. Preduzetnik koji je evidentiran za PDV ne može koristiti paušalno oporezivanje.
Da li DOO mora odmah da bude u PDV-u?
Ne. Sama činjenica da je osnovan DOO ne znači automatski obaveznu PDV registraciju. Obaveza zavisi od pravila Zakona o PDV-u, ostvarenog prometa i drugih relevantnih okolnosti.
Može li preduzetnik kasnije nastaviti poslovanje kao DOO?
Postoji mogućnost nastavka obavljanja delatnosti preduzetnika u formi privrednog društva. Takva promena zahteva pravilno sprovođenje registracionih, računovodstvenih i poreskih koraka.
Da li firma može da obavlja više delatnosti?
Da. Registruje se pretežna delatnost, ali poslovni subjekt po pravilu može da obavlja i druge zakonom dozvoljene delatnosti. Za pojedine aktivnosti posebnim propisima mogu biti predviđeni dodatni uslovi, dozvole ili ograničenja.
Da li je DOO uvek poreski nepovoljniji od preduzetnika?
Ne. Konačno poresko opterećenje zavisi od prihoda, rashoda, načina isplate vlasniku, drugih prihoda i niza drugih okolnosti. Zato poređenje treba napraviti na konkretnim brojevima, a ne samo na osnovu pravne forme.
Kako Veda može da pomogne?
Veda Group pomaže osnivačima da pre registracije sagledaju računovodstvene i poreske posledice različitih opcija, izaberu odgovarajući model poslovanja i pravilno organizuju računovodstvo i poreske procese nakon osnivanja.
Kada su potrebni pravna dokumentacija ili pravno savetovanje, proces koordiniramo sa odgovarajućim pravnim stručnjacima.
Planirate otvaranje firme ili niste sigurni da li je za vaše poslovanje bolji preduzetnik ili DOO?
Kontaktirajte nasInformacije u ovom tekstu su opšte prirode i ne predstavljaju poreski, računovodstveni ili pravni savet za konkretan slučaj. Izbor pravne forme i poreskog režima zavisi od konkretnih činjenica i okolnosti.
Poslednje ažuriranje: oktobar 2026.