Računovodstvo i finansije

Radni odnos ili ugovor van radnog odnosa:
kako angažovati fizičko lice u Srbiji

 

Kada kompanija želi da angažuje fizičko lice, prvo pitanje ne bi trebalo da bude „koji ugovor je poreski najpovoljniji?“, već:

Kakav će posao to lice stvarno obavljati i pod kojim uslovima?

Od toga zavisi da li je odgovarajući osnov radni odnos, ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu, dopunski rad ili neki drugi oblik angažovanja.

Izbor ugovora utiče na prava angažovanog lica, poreze i doprinose, način obračuna naknade i rizike poslodavca.

Najvažnije pravilo je:

Naziv ugovora nije dovoljan. Njegova sadržina i način na koji se posao stvarno obavlja moraju odgovarati izabranom modelu angažovanja.

Kratak pregled

Oblik angažovanja Kada se najčešće koristi Ključno ograničenje
Radni odnos Kontinuirani poslovi u organizaciji rada poslodavca Primena prava i obaveza iz radnog odnosa
Privremeni i povremeni poslovi Privremeni ili povremeni poslovi Posao po svojoj prirodi ne traje duže od 120 radnih dana godišnje
Ugovor o delu Samostalno izvršenje konkretnog posla ili rezultata Po pravilu posao van delatnosti poslodavca, uz zakonske izuzetke
Dopunski rad Dodatni rad lica koje je već zaposleno puno radno vreme Najviše do jedne trećine punog radnog vremena
Direktor bez radnog odnosa Obavljanje funkcije direktora bez zasnivanja radnog odnosa Poseban ugovor kojim se mora urediti pravo direktora na naknadu

Kada je radni odnos odgovarajući izbor?

Radni odnos je prirodan izbor kada lice kontinuirano obavlja poslove za poslodavca, uključeno je u njegovu organizaciju rada i radi prema organizaciji, uputstvima i potrebama poslodavca.

Radni odnos može biti zasnovan:

  • na neodređeno vreme;
  • na određeno vreme kada postoje zakonski uslovi;
  • sa punim radnim vremenom;
  • sa nepunim radnim vremenom.

Kod rada na određeno vreme, jedan ili više ugovora sa istim zaposlenim po opštem pravilu ne mogu trajati duže od 24 meseca, uz zakonom predviđene izuzetke.

Ako kompaniji neko nije potreban puno radno vreme, to samo po sebi nije razlog da se koristi ugovor van radnog odnosa.

Radni odnos sa nepunim radnim vremenom može biti odgovarajuće rešenje kada potreba za radom postoji kontinuirano, ali u manjem obimu.

Lice koje kod jednog poslodavca radi sa nepunim radnim vremenom može, u okviru preostalog radnog vremena, zasnovati radni odnos kod drugog poslodavca do punog radnog vremena. To nije dopunski rad, već drugi radni odnos sa nepunim radnim vremenom.

Kako se oporezuje zarada?

Zarada iz radnog odnosa podleže porezu na zarade i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Prema propisima važećim na dan poslednjeg ažuriranja ovog teksta, 30. oktobra 2026. godine:

  • porez na zaradu iznosi 10%, uz primenu važećeg mesečnog neoporezivog iznosa;
  • ukupna stopa doprinosa za PIO je 24%;
  • ukupna stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje je 10,3%;
  • doprinos za nezaposlenost iznosi 0,75%.

Kod zarade se doprinosi dele između zaposlenog i poslodavca u skladu sa važećim propisima.

Navedene stope i neoporezivi iznosi mogu se menjati, pa ih treba proveriti za period u kojem se konkretna zarada obračunava.

Poreski trošak, međutim, nije jedina razlika.

Zaposleni ima prava koja proizlaze iz radnog odnosa, uključujući prava u vezi sa godišnjim odmorom, radnim vremenom, bolovanjem, minimalnom zaradom i prestankom radnog odnosa.

Privremeni i povremeni poslovi – kada mogu da se koriste?

Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova često se naziva PP ugovor.

Može se zaključiti za poslove koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini.

Nije dovoljno samo angažovati jedno lice manje od 120 dana.

Sam posao mora biti privremen ili povremen po svojoj prirodi.

Poslodavac može neposredno zaključiti ovakav ugovor sa:

  • nezaposlenim licem;
  • zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena;
  • korisnikom starosne penzije.

Privremeni i povremeni poslovi mogu se obavljati i preko omladinske ili studentske zadruge, pod uslovima koje propisuje zakon.

Koja prava ima lice angažovano po PP ugovoru?

PP ugovorom se ne zasniva radni odnos.

Zbog toga angažovano lice nema automatski sva prava koja zakon daje zaposlenom po osnovu radnog odnosa, kao što su godišnji odmor ili druga prava koja su vezana upravo za status zaposlenog.

Međutim, to ne znači da lice nema nikakva prava.

Ono ima prava koja proizlaze iz samog ugovora, kao i prava iz obaveznog socijalnog osiguranja u obimu koji proizlazi iz zakona.

Kako se oporezuju privremeni i povremeni poslovi?

Kod PP poslova poreski tretman zavisi od načina angažovanja i statusa angažovanog lica.

Naknada po neposredno zaključenom ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, po pravilu, ima poreski tretman zarade.

Međutim, treba posebno proveriti:

  • ko je angažovano lice;
  • po kom osnovu je osigurano;
  • da li se angažovanje vrši neposredno ili preko zadruge;
  • da li su ispunjeni uslovi za poseban poreski tretman kod angažovanja preko
  • omladinske ili studentske zadruge.

Zbog toga ne postoji jedna poreska formula koja se može bez provere primeniti na svaki PP angažman.

Ugovor o delu

Ugovor o delu namenjen je samostalnom izvršenju određenog konkretnog posla.

Može se odnositi, između ostalog, na izradu ili opravku stvari, izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla i drugi rezultat koji odgovara prirodi ovog ugovora.

Kao opšte pravilo, ugovor o delu zaključuje se za poslove van delatnosti poslodavca.

Postoji, međutim, i zakonski izuzetak za lice koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture, u skladu sa zakonom.

Ugovor o delu zaključuje se u pisanom obliku i trebalo bi da se odnosi na jasno definisan posao odnosno rezultat, a ne na neodređeno i kontinuirano obavljanje redovnih poslova.

Zato nije dovoljno da dokument jednostavno nosi naziv „ugovor o delu“.

Pravna priroda angažovanja procenjuje se prema sadržini ugovora i načinu na koji se posao zaista obavlja.

Kako se oporezuje ugovor o delu?

Naknada po osnovu ugovora o delu po pravilu predstavlja drugi prihod.

Kod standardnog obračuna priznaju se normirani troškovi od 20%, a porez na drugi prihod obračunava se po stopi od 20%.

Kod doprinosa je potrebno utvrditi status osiguranja konkretnog lica.

Prema propisima važećim na dan 30. oktobra 2026. godine, stopa doprinosa za PIO iznosi 24%, dok stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje iznosi 10,3%.

Međutim, obaveza plaćanja pojedinih doprinosa zavisi od svojstva osiguranika i osnova po kojem je lice već osigurano.

Zbog toga se ne može automatski zaključiti da se na svaki ugovor o delu obračunava potpuno isti set doprinosa.

Pre obračuna je potrebno proveriti status konkretnog primaoca naknade.

Dopunski rad

Dopunski rad ima jasno određenu namenu.

Lice koje je već zaposleno sa punim radnim vremenom kod jednog poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem.

Dopunski rad može trajati najviše do jedne trećine punog radnog vremena.

Ako lice kod prvog poslodavca radi samo nepuno radno vreme, ne koristi se dopunski rad da bi se popunio ostatak radnog vremena. Ono može, pod zakonskim uslovima, zasnovati drugi radni odnos sa nepunim radnim vremenom, do ukupnog punog radnog vremena.

Kako se oporezuje dopunski rad?

Naknada po osnovu dopunskog rada predstavlja drugi prihod.

Kod standardnog obračuna priznaju se normirani troškovi od 20%, a porez se obračunava po stopi od 20%.

Obračun doprinosa treba povezati sa statusom osiguranja lica i propisima koji važe u trenutku isplate.

S obzirom na to da je uslov za dopunski rad postojanje punog radnog vremena kod drugog poslodavca, lice već ima osnov obaveznog osiguranja po tom radnom odnosu, ali konkretan obračun ipak treba proveriti za svaku isplatu.

Direktor bez zasnivanja radnog odnosa

Direktor može obavljati funkciju bez zasnivanja radnog odnosa.

U tom slučaju zaključuje se poseban ugovor kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti direktora.

Ugovorom se mora urediti pravo direktoran na naknadu za rad, kao i druga prava, obaveze i odgovornosti.

Ovaj ugovor nije isto što i običan ugovor o delu.

Poreski i doprinosni tretman zavisi, između ostalog, od:

  • svojstva direktora;
  • toga da li je direktor istovremeno osnivač ili član društva;
  • njegovog statusa osiguranja;
  • drugih osnova osiguranja;
  • načina na koji je ugovorena i isplaćena naknada.

Naknadu direktoru zato treba analizirati zasebno.

Kada postoji rizik da se zapravo radi o radnom odnosu?

Naziv ugovora nije jedini kriterijum.

Na postojanje elemenata radnog odnosa mogu ukazivati okolnosti kao što su:

  • kontinuirano i lično obavljanje rada;
  • rad prema rasporedu koji određuje poslodavac;
  • neposredna uputstva i nadzor poslodavca;
  • uključenost u organizaciju rada poslodavca;
  • obavljanje poslova koji su deo njegovih redovnih aktivnosti;
  • dugotrajan odnos koji u praksi funkcioniše kao odnos zaposlenog i poslodavca.

Postojanje pojedinačnih elemenata samo po sebi ne znači automatski da je zasnovan radni odnos, ali što stvarni odnos više odgovara tipičnom radnom odnosu, veći je rizik da pravna forma ugovora bude osporena.

Posledice tada mogu biti ne samo poreske već i radnopravne, uključujući zahteve za ostvarivanje određenih prava iz radnog odnosa i odgovarajuće obaveze poslodavca.

Poređenje najčešćih modela

Pitanje Radni odnos PP poslovi Ugovor o delu Dopunski rad
Zasniva se radni odnos Da Ne Ne Ne
Redovan kontinuirani rad Da Ne Ne, konkretan posao / rezultat U ograničenom obimu
Vremensko ograničenje Zavisi od vrste ugovora Posao do 120 radnih dana Nema limita od 120 dana Do 1/3 punog radnog vremena
Ko može biti angažovan Lice koje ispunjava uslove Zakonom određene kategorije Lice koje obavlja odgovarajući konkretan posao Lice već zaposleno puno radno vreme
Poreska kategorija Zarada Po pravilu zarada kod neposrednog angažovanja* Drugi prihod Drugi prihod
Radnopravni status Zaposleni Nema radnog odnosa; postoje ugovorna i zakonska prava Nema radnog odnosa Nema radnog odnosa

* Napomena: Kod angažovanja preko omladinske ili studentske zadruge poreski tretman može biti drugačiji.

Koji oblik angažovanja je najjeftiniji?

To nije prvo pitanje koje treba postaviti.

Prvo treba utvrditi:

  1. šta će lice stvarno raditi;
  2. koliko dugo će angažovanje trajati;
  3. da li je posao deo redovne delatnosti poslodavca;
  4. da li postoji trajna potreba za tim radom;
  5. kakav je status angažovanog lica;
  6. kako će posao biti organizovan i kontrolisan.

Tek nakon toga ima smisla porediti poreski i ukupni trošak pravno mogućih modela.

Zašto je status fizičkog lica važan?

Isti bruto iznos ne mora imati isti poreski tretman kod svakog primaoca.

Relevantno može biti da li je lice:

  • zaposleno;
  • nezaposleno;
  • penzioner;
  • osigurano po drugom osnovu;
  • učenik ili student;
  • strani državljanin ili nerezident.

Kod stranih državljana i prekograničnih angažovanja mogu biti relevantni i ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i međunarodni sporazumi o socijalnom osiguranju.

Najčešće greške

Ugovor o delu za kontinuirani redovni posao

Ugovor o delu nije univerzalna zamena za zaposlenje.

Pored zakonskog pravila o poslovima van delatnosti poslodavca i posebnog izuzetka u oblasti umetnosti i kulture, potrebno je posmatrati i stvarni način obavljanja rada.

PP angažovanje za posao koji je stalne prirode

Ograničenje od 120 radnih dana odnosi se na prirodu posla, a ne samo na trajanje ugovora sa jednim licem.

Mešanje dopunskog rada i drugog radnog odnosa

Lice zaposleno puno radno vreme može zaključiti ugovor o dopunskom radu do jedne trećine punog radnog vremena.

Lice zaposleno nepuno radno vreme može, do punog radnog vremena, zasnovati drugi radni odnos.

To nisu isti instituti.

Izbor ugovora samo prema neto iznosu

Niži poreski trošak ne znači da je određeni pravni osnov dozvoljen ili odgovarajući.

Nepoznavanje statusa osiguranja

Status osiguranja direktno može uticati na obavezu obračunavanja pojedinih doprinosa.

Šta proveriti pre angažovanja?

Pre zaključivanja ugovora korisno je proveriti:

  • šta će lice konkretno raditi;
  • da li je posao deo delatnosti kompanije;
  • da li je potreba za radom trajna ili privremena;
  • koliko će angažovanje trajati;
  • kako će biti organizovano radno vreme;
  • da li je lice već zaposleno;
  • da li je osigurano po drugom osnovu;
  • da li postoje uslovi za PP angažovanje;
  • da li posao odgovara prirodi ugovora o delu;
  • koliki su bruto trošak i neto naknada;
  • da li je angažovanje prekogranično.

FAQ – Najčešće postavljena pitanja

Da li zaposleno lice može imati ugovor o delu kod drugog poslodavca?

Može, ali posao mora ispunjavati zakonske uslove za ugovor o delu. Činjenica da je lice već zaposleno ne znači da bilo koji drugi posao može automatski biti uređen ugovorom o delu.

Da li ugovor o delu može trajati duže od 120 dana?

Limit od 120 radnih dana odnosi se na privremene i povremene poslove, a ne na ugovor o delu.
Kod ugovora o delu presudna je priroda i sadržina konkretnog posla.

Da li zaposleni sa punim radnim vremenom može imati PP ugovor kod drugog poslodavca?

Kod neposrednog PP angažovanja zakon predviđa određene kategorije lica, među kojima nije zaposleni koji već radi puno radno vreme.

Za takvo lice relevantan može biti dopunski rad, ako su ispunjeni zakonski uslovi.

Šta ako zaposleni radi nepuno radno vreme?

Može zasnovati radni odnos kod drugog poslodavca za preostalo radno vreme, do ukupnog punog radnog vremena.

To nije dopunski rad.

Da li ugovor o delu daje pravo na godišnji odmor?

Ne po osnovu samog ugovora o delu, jer njime nije zasnovan radni odnos.

Da li PP angažovano lice nema nikakva prava?

Ne. PP ugovorom se ne zasniva radni odnos i lice nema sva prava zaposlenog, ali ima prava koja proizlaze iz ugovora i prava iz obaveznog socijalnog osiguranja u skladu sa zakonom.

Kako Veda može da pomogne?

Veda Group pruža podršku kompanijama pri obračunu zarada i drugih naknada fizičkim licima i pri utvrđivanju poreskog tretmana konkretnog modela angažovanja.

Pre prve isplate možemo pomoći da se utvrdi:

  • poreska vrsta prihoda;
  • porezi i doprinosi koji se obračunavaju;
  • uticaj statusa osiguranja primaoca;
  • očekivani bruto trošak i neto naknada;
  • poreske prijave i evidencije koje prate isplatu.

Kada je potrebno pravno utvrditi odgovarajuću vrstu ugovora ili pripremiti radnopravnu dokumentaciju, koordiniramo sa odgovarajućim pravnim stručnjacima.

Planirate da angažujete fizičko lice i želite da proverite poreski tretman pre zaključenja ugovora?

Kontaktirajte nas

Informacije u ovom tekstu su opšte prirode i ne predstavljaju poreski, računovodstveni ili pravni savet za konkretan slučaj. Pravni osnov angažovanja i poreski tretman zavise od konkretnih činjenica, statusa angažovanog lica i propisa važećih u trenutku isplate.

Poslednje ažuriranje: 30. oktobar 2026.

Napomena: Konkretne poreske stope navedene u tekstu proverene su prema propisima važećim na dan poslednjeg ažuriranja i treba ih ponovo proveriti prilikom budućih izmena članka.